Lokalna aplikacija leka na zub se izvodi kada je karijes toliko napredovao i gde je po njegovom uklanjanju nemoguće odmah staviti plombu.

Uslučaju da se radi o dubokom karijesu (promenema nije zahvaćen živac), nakon što se zub očisti stavljaju se sredstva (lekovi) na bazi kalcijum-hidroksida. Lekovi iz ove grupe ostaju u zubu narednih četrdesetak dana, nakon čega se uklanjaju i zub plombira.

Ako se na osnovu simptoma ili nakon čišćenja zuba zaključi da je došlo do promena na živcu (zapaljenje živca s. pulpitis) onda se koriste sredstva na bazi paraformaldehida koja se ostavljaju da deluju od petnaest do dvadeset pet dana (zavisno od zuba na kom se nalaze). Po njihovom uklanjanju pristupa se endodontskom lečenju zuba.

Za razliku od predhodnih, parapulparni kočići se koriste kod vitalnih zuba, manjih su dimenzija, šrafe se u predeo oko zubnog živca, a uloga im je da se dobije bolja retencija ispuna i spreči „ispadanje“ plombe iz zuba.

Endodontsko lečenje zuba je stomatološki terapijski postupak koji za cilj ima spašavanje zuba od vađenja. Karijes je već toliki da je zahvatio sam živac zuba i prouzrokovao klasičnu zubobolju ili stručno rečeno došlo je do infekcije unutar pulpe zuba- pulpitisa. U tom slučaju stomatolog u lokalnoj anesteziji uz pomoć endodontskih instrumenata – iglica, vadi živac, olakšava tegobe i spašava zub na neki nikad predvidljiv vremenski rok. Katkad je to nemoguće uraditi u anesteziji, zbog ipak prisutnog bola, pa se onda postavlja lek koji ima za cilj da umrtvi živac u roku od petnaest do dvadeset pet dana, kada se on može bezbolno izvaditi.

Definitivno zbrinjavanje se obavlja nakon 2-4 nedelje po proceni stomatologa da li je kanal potpuno obeskličen i da zub više nije osetljiv ni na jedan nadražaj.
Tada se zub puni definitivnim kanalnim punjenjem – pastom i gutaperkom.