Oralna hirurgija

Vađenje zuba

Vađenje zuba

Vađenje zuba podrazumeva primenu odgovarajuće sile kako bi se zub odvojio iz alveole i uklonio iz kosti.

Zub je indikovan za vađenje:

kada nije moguce njegovo lečenje primenom endodontskih ili endodontsko-hiruških postupaka
kad imamo parodontopatične zube u terminalnoj fazi oboljenja
kada je potrebno pre postavke fiksne proteze tj. ortodontske terapije izvaditi zube; kada je van zubnog niza i svojim polozajem ugrožava susedne zube ili je uzrok drugih smetnji
kada je pod otokom, uzrocnike velikih infekcija – apscesa koji ugrožavaju život treba vaditi sto pre.

Hiruško vađenje zuba

Hirursko vadjenje zuba

Kada rutinskim vađenjem (kleštima, polugama, elevatorima …) nije moguće odstraniti iz vilice zub, koren, ili neki njegov deo pristupa se hiruškom vađenju zuba.

Ovaj zahvat podrazumeva hiruški pristup zaostalom delu zuba:

1. pravi se rez na sluzokoži
2. formirani režanj se podiže
3. ukanja se deo alveoarne kosti koji prekriva zaostali koren zuba
4. direktno se pristupa vađenju zaostalog zubnog fragmenta
5. ušivanje rane
6. skidanje konaca sedam dana po izvršenoj intervenciji.

Vađenje impaktiranog zuba

Postupak izvođenja ove intervencije je identičan predhodno opisanom. Razlika je što se ovde pristupa vađenju zuba koji nije iznikao i koji je u potpunosti ispod nivoa sluzokože okružen koštanim tkivom.

Najčešće se radi o impaktiranom umjaku. Ređe to može biti očnjak ili zub neke druge lokalizacije.

Terapija alveolitisa

Terapija alveolitisa

Alveolit ili alveolitis predstavlja poremećaj zarastanja rane nakon vađenja nekog zuba. Iako on za stomatologe ne predstavlja veliki problem za rešavanje, alveolit je jedna od najneprijatnijih komplikacija koja može zadesiti pacijenta. Praćen je jakim bolovima i velikom osetljivošću, kako na pritisak tako i na termalne nadražaje.

U terapiji alveolitisa cilj je da se formira zdrav, nov ugrušak koji će omogućiti bezbolno i pravilno zarastanje post-ekstrakcione rane . To se postiže na više načina. Nekada je dovoljno ispiranje rane toplim fiziološkim rastvorom i postavljanje medikamentoznog zavoja, a nekada je neophodno ponovno čišćenje alveole i primena antibiotika.

Incizija apscesa

Incizija apscesa je postupak formiranja reza na sluzokoži ili (ređe) koži u cilju isticanja gnoja. Ona se sprovodi uvek kada je u tkivu prisutna lokalizovana gnojna nakupina (apsces) koja se ne može drugim putem isprazniti.

Apscesi u oralnom području najčešće su uzrokovani bakterijama iz odumrle zubne pulpe. Infekcija počinje unutar pulpnog prostora , polako se širi duž kanala korena zuba i preko njegovog vršnog otvora širi se na okolno parodontalno tkivo. Tada govorimo o nastanku tzv. parodontitisa. Apsces je često prateća pojava ovog oboljenja.

Apikotomija

Apikotomija je hirurška intervencija, koja se izvodi u lokalnoj anesteziji, a u toku koje se odseca vrh korena uklanjajući zajedno i patološki proces koji se na njemu stvorio.

Zahvaljujući apikotomiji omogućava se da zub ostane i dalje u vilici. To je od veoma velikog značaja za planiranje nekog budućeg protetskog rada, jer upravo taj zub može biti ključan za odlučivanje koja vrsta protetske terapije će se primeniti.

Implantacija zuba

Zubni imlant je veštački koren zuba, napravljen od titanijuma, koji se ugrađuje u kost vilice u slučajevima nedostatka jednog ili više zuba.
Analizom odgovarajućih snimaka planira se broj implantata, njihova veličina i pozicija u kosti.

Po izvršenoj implantaciji potrebno je da prođe četri do pet meseci kako bi se on u potpunosti učvrstio u vilici. Ovaj proces se naziva osteointegracija i po njegovom završetku imlantat je spreman da se funkcionalno optereti odgovarajućom protetskom nadoknadom (krunica, most, proteza).

Iako se smatra da su implantati u potpunosti biokompatibilni ipak postoje rizici po pitanju njihovog opstanka u kosti.

Oni se mogu podeliti u dve grupe:

I Opšte medicinske kontraindikacije:

pušenje cigareta
dijabetes
upotreba lekova koji utiču na metabolizam kosti (biofosfonati)
narušen imunitet usled hroničnih bolesti ili upotrebe nekih lekova (citostatici, kortizon…)
generalizovana oboljenja vezivnog tkiva ili kosti (reumatske bolesti, osteoporoza…)

II Lokalne kontraindikacije:

nedovoljna koštana masa
loš kvalitet kosti
loši međuvilični odnosi
škrgutanje zubima (bruksizam)

OPŠIRNIJE

Galerija stomatoloških radova

Pogledajte neke od naših radova iz oblasti protetike, ortodoncije i oralne hirurgije